Спаљивањем стрништа смањујемо квалитет земљишта

Сваке године наше њиве након жетве, и поред свих упозорења, објашњења и забрана, горе. Ватра је опасност за све нас, а за земљиште представља најгори сценарио. И поред тога што је Законом забрањено спаљивање истог, уведене казнене мере, навике у Србији се тешко мењају. Истовремено непажња случајних пролазника и један опушак цигарете доводио је до штете огромних размера.
Последњих година све чешће се у јавности говори о проблему опадања садржаја органске материје у земљишту. Томе су допринели немар човека али и напредак технологија. Тешке машине, неправилна употреба вештачког ђубрива, недостатак стајњака, али изнад свега паљење стрништа учиниле су да нам земљиште губи квалитет. Било би добро и за нас и за наше потомке када нам не би требао закон, али због неодговорних нека подсећа на обавезе. Поред бројних апела учених људи и надлежних институција да је паљење биљних остатака веома штетно за земљиште и да су штетне последице по флору и фауну дугорочне, неодговорни пољопривредници то ипак ураде.

,,Спаљивање стрништа осим што изазива општу опасност по људе и материјална добра, доноси низ проблема земљишту и живом свету у њему: штете ораницама са дуготрајним последицама, губитак органске материје и азота, опадање садржаја хумуса у земљишту, уништавање корисних организама у земљишту, ремећење биолошке равнотеже и агроекосистема. Приликом сагоревања биљних остатака развија се температура од 700 до 800 степени Целзијуса која уништава све микроорганизме и хумус у површинском слоју земљишта. Дубина слоја у коме се осети негативно дејство ватре износи неколико милиметара.,, каже Ненад Нешовић, саветодавац у ПССС Краљево
Једна од препорука би била, да се након скидања усева стрнина, земљиште третира органским или минералним храњивима, у циљу повећања његове плодности. Повећање плодности се огледа у деловању храњива на разлагање органске материје након разоравања стрништа или плиће основне обраде, уз заједничко деловање микроорганизама и метеоролошких фактора.
,,Да би се садржај хумуса повећао за само један проценат потребно је време од 50 до 100 година. Одмах након жетве заорати биљне остатке, односно обавити љуштење стрништа. Предности заоравања су вишеструке: – побољшава се водни режим земљишта, – ствара се растресит слој на површини оранице, који спречава испаравање влаге, – поспешује се ницање семена корова, који се касније много лакше уништава. Заоравањем у земљиште се уносе преостали делови биљака после жетве, што је једна врста природног органског ђубрења. Заоравањем се чак убрзава минерализација биљних остатака, односно биљкама се осигурава више хране, која је лако приступачна. Најбоље би било да се заоравање обавља одмах након жетве. Уколико се не може обавити одмах, може и касније, али је важно да урадимо ову агротехничку операцију. Заоравање се обавља плугом или тањирачом на дубину од 10 до 15 центиметара. Ова година је прилично сиромашна водним ресурсима тако да треба водити рачуна о свим аспектима чувања земљишног ресурса.,, каже Нешовић
Ништа мање значајно не би било коришћење подривача на оним типовима земљишта где је то могуће одрадити. Овом мером земљиште се растреса и стварају се бољи услови за функционисање водно-ваздушног система земљишта. Мада је ову меру боље спроводити у јесен, али уколико се не планира пострна сетва веома корисна мера. Следеће би било, можда а и вероватно најбоље решење, пострна сетва уз редуковану обраду. Обрадом земљишта у траке и сетвом најчешће соје или кукуруза за силажу. Оваквим системом газдовања земљиштем можемо имати и другу жетву са исте површине, што знатно повећава добит газдинства.,, поручује струка

,,Уколико се не планира пострна сетва, не износи храњиво на њиву, не планира љуштење стрништа, онда преостаје регулација коровске флоре хемијским препаратима. У овом случају водити рачуна о количини средства и његовој каренци. Обавезно се консултовати са стручним лицима. Органска материја представља специфичну и веома значајну одлику земљишта, где њен садржај утиче како на интензитет и правце образовања различитих типова и варијетета земљишта тако и на стварање низа позитивних особина земљишта, којим се одређује његова продуктивност, односно плодност. Честим спаљивањем, некада и забрањеним тоталима, односно искљученим хербицидима и инсектицидима уништавамо флору и фауну земљишног ресурса. Ови живи организми су најзначајнији за растреситост земљишта и њену даљу конфигурацију. Познато је и да зеленишно ђубрење доприноси бољем саставу земљишта.,, наставља Нешовић
Хумус и анализа земљишта
За очување природних резерви хумуса у земљишту врло је важно водити рачуна о систему гајења пољопривредних усева, пре свега о плодореду. Исто тако и често разоравање земљишта због мешања ваздушно-водних услова у њему, утиче на веће смањење хумуса. Треба истаћи значај повременог гајења и заоравања одређених биљних врста, посебно легуминоза или купусњача, које садрже веће количине азота, у зеленом стању као зеленишно ђубриво. Њихову сетву, због смањења губитака у редовној биљној производњи, треба изводити пострно након скидања главних усева и заоравати, било дубоком или плитком припремом земљишта за наредни главни озими или јари усев.

Хумус и анализа земљишта

Начини очувања и повећања органске материје земљишта се редовно примењују у свим пољопривредно развијеним земљама света, јер повећавају плодност земљишта, а са тиме приносе, унапређују квалитет, и пољопривредну производњу чине рентабилнијом.
,,Хумус чини највећу резерву органског дела чврсте фазе земљишта, једињења која се образују само у земљишној средини, а нису присутна у класичној органској материји. Посебни значај у квалитету хумуса има удео хуминских киселина, затим већи садржај угљеника, азота и осталих биогених елемената, од којих зависи капацитет изменљиве адсорпције у земљишту, који се може овом органском материјом увећати неколико пута више од капацитета колоида глине. Улога хумуса се огледа и у постепеном отпуштању многих биогених елемената у процесу минерализације, побољшању физичко-хемијских, водних и биолошких својстава земљишта, побољшању топлотног режима као и у стимулативном деловању на развој, кореновог система и надземних органа гајених биљака. Свакако да је прва мера уколико вршимо сталну експлоатацију земљишта АНАЛИЗА. Без ове радње сви наши напори и беспотребно трошење новаца може имати за последицу испошћавање земљишта.,, закључује наш саговорник
Струка је сагласна да је седамдесетих година прошлог века, дошло до прекомерног коришћења вештачких ђубрива, када је држава поклањала сељацима одређене количине ђубрива и довела до солидне деградације квалитета земљишта. Осим хумусних састојака и зеленишног ђубрива неприкосновени савезник очувања органских материја у земљишту је стајњак. На жалост због све мањег сточног фонда све га је мање мада, често се дешава да се стајњак али и осока користи на погрешан начин. Стајњак мора да је згорео, односно одлежао бар годину дана. Након простирања на парцелу потребно га је заоравати што пре, а не да презими до пролећа.
Иначе на тржишту постоје и биолошки разграђивачи који стварају природно ђубриво на њиви, тако да постоји више начина да се очува ресурс земљишта чији квалитет није на завидном нивоу.
Закон о заштити од пожара
Закон о заштити од пожара изричито забрањује паљење жетвених остатака на отвореном. За оне који га крше предвиђене су високе казне – за физичка лица од 10.000 до 50.000 динара, а за правна лица од 200.000 до два милиона динара. Ако пожар доведе до угрожавања живота или имовине примењују се и одредбе Кривичног законика, што може укључивати затворску казну. Поред новчаних казни, изазивач пожара је дужан да надокнади трошкове интервенције ватрогасаца. Уколико се утврди да је спаљивањем стрништа ометено безбедно одвијање саобраћаја, казне су такође предвиђене постојећим Законом.