Све више младих се окреће вери и духовности

Иако већина младих у нашој земљи има позитиван став према психотерапији, свега петина њих потражила је помоћ стручњака за душу, показују резултати истраживања о перцепцији здравља и здравим навикама младих у Србији, које је спровела платформа „Здраво двадесете”. Резултати овог истраживања показују да више од 80 одсто младих сматра да психотерапија може у великој мери да помогне људима, док скепсу и даље изражава нешто мањи проценат њих – претежно млађи мушкарци из руралних подручја. Како истичу аутори овог истраживања, које је спроведено на узорку од 600 испитаника, старости од 19 до 25, односно од 26 до 30 година из целе Србије, ови резултати говоре да ментално здравље више није табу тема и да се одлазак на терапију све мање доживљава као знак психичког поремећаја, а више као континуиран рад на унапређењу сопственог здравственог стања.

Поред позитивног става према психотерапији, истраживање је показало и да 73 процента младих утеху проналази у вери или духовности – девојке знатно чешће него младићи. Међутим, само трећина њих се обратила духовнику или свештенику и затражила помоћ у кризним ситуацијама. Ако је судити према њиховим одговорима, већина младих свој однос према вери заснива на унутрашњем, личном и емотивном осећају, а мање на самом ауторитету свештеника и црквеним ритуалима.

„За већину испитаника психотерапија и религија не искључују једна другу, већ се надовезују и међусобно допуњују. Због тога млади истичу да им психотерапеут или психијатар може помоћи да разумеју своје дубље унутрашње немире и трауме, док у разговору са духовником могу решити неке свакодневне бриге које их море или отклонити моралне дилеме. Мишљење које преовлађује међу младима јесте да психотерапија захтева континуитет – одлазак код психотерапеута или психијатра не треба да буде само реактивна одлука у одређеним ситуацијама, већ дугорочан процес чији је циљ унапређење менталног здравља”, наводе аутори истраживања.

Илустрација: Истраживање је показало да 73 процента младих утеху проналази у вери или духовности – девојке знатно чешће него младићи

Међутим, како указују, оно што би младе додатно подстакло да започну овакву врсту терапије јесу и бесплатне опције.

„Наиме, од укупног броја оних који су имали искуство са психотерапијом, само трећина је нашла бесплатног стручњака за душу, док је више од половине њих платило ту услугу. Без обзира на то да ли су психотерапију и саветовање платили или не, сви млади ово искуство описују као веома вредно и нешто што би поновили или га већ понављају. Они су свесни да разговор лечи и да је веома важно пронаћи особу са којом могу адекватно да се консултују у стресним ситуацијама”, истичу аутори овог истраживања.

Они подсећају да је анксиозност веома распрострањено ментално стање међу младима у нашој земљи. Због тога су креатори платформе „Здраво двадесете” одлучили да реализују кампању за бесплатно онлајн саветовање за младе у сарадњи са Центром за младе (ЦЕЗАМ), који је отворен у Ресавској улици у Београду у априлу прошле године. Како истичу, ова платформа наставиће да пружа подршку младима кроз пласирање провереног и кредибилног садржаја у циљу очувања њиховог физичког и менталног здравља.

Подсећања ради, свака пета млада особа у нашој земљи, узраста од осам до деветнаест година, испуњава критеријум за дијагностику барем једног психијатријског поремећаја, показују резултати истраживања о распрострањености психијатријских поремећаја код деце и младих, спроведеног у оквиру пројекта кризне психосоцијалне подршке заједници, који спроводи Радна група за подршку менталном здрављу и сигурности младих Владе Србије. Наиме, истраживање спроведено на узорку од 1.932 ученика из 34 основне и средње школе у 22 града Србије открило је да је депресија најчешћи психијатријски поремећај, чији су симптоми евидентирани код 8,7 одсто ученика. Стручњаке за ментално здравље посебно је забринуо податак да је суицидалност констатована код чак девет одсто деце и младих, као и да је четири процента њих изјавило да је покушало себи да одузме живот.

Резултати ове велике епидемиолошке студије говоре да су анксиозни и панични поремећаји констатовани код више од пет процената ученика, поремећаји исхране (анорексија и булимија) присутни су код два одсто деце и младих, хиперкинетички поремећај са поремећајем пажње (АДХД) констатован је код 1,7 одсто ученика, поремећаји понашања код 2,2 процента испитаника, а злоупотреба алкохола код скоро два процента ученика. Сваки седми ученик је признао да се током живота самоповређивао, а о зависности младих од интернета довољно говори податак да просечно време проведено на мрежама износи 3,77 сати, од којих се 1,55 у просеку потроши на играње игрица.

Извор: https://www.politika.rs/scc/clanak/688050/skoro-dve-trecine-utehu-pronalazi-u-veri-i-duhovnosti