Ко има право на ознаку “Наше место” и шта она доноси

“Наше место”- ознака је квалитета у руралном туризму коју ће убудуће носити она сеоска домаћинства која га заслуже. Како могу да дођу до те ознаке и шта је циљ тог пројекта – о томе је за Еуронењс Србија говорио Вељко Јовановић, саветник председника Привредне коморе Србије.

Вељко Јовановић је рекао да, када погледамо колико има регистрованих газдинстава, онда има недовољно оних који су регистровани за услуге смештаја – свега око 1.100. Каже да је то заиста мали број.”Кад погледамо да имамо стотине хиљада људи који су регистровани да се баве пољопривредом, ту управо видимо капацитет да се и они можда заинтересују, нарочито у крајевима који су кренули да се буде у смислу те врсте туризма, да препознају свој интерес у томе. То је оно што ми зовемо диверзификацијом пољопривредних газдинстава, заправо неком дисперзијом ризика, где они кажу ок, ја се бавим производњом воћа, поврћа или шта год радим као примарну делатност, али ћу једну кућу или један објекат ангажовати, примити људе ту, пружити им управо ту храну коју производим и спојити их можда са остатком људи у том крају који се баве сличним пословима”, рекао је Јовановић.

Илустрација: “Наше место”- ознака је квалитета у руралном туризму коју ће убудуће носити она сеоска домаћинства која га заслуже

Како је додао, људима много помажу субвенције, али је финансијски апсект заправо оно што најчешће спречава некога да уђе у ту причу. Наводи да су људи у страху од тога колике ће паушале плаћати и колико је то компликован процес.

“Међутим, сад постоји и е-туриста и доста је то олакшано, доста је то кренуло у позитивну смеру. Постоје мере подршке и од стране Министарства пољопривреде и од стране Министарства туризма, од стране Министарства бриге о селу, па онда имамо ИПАРД, меру 7, за коју је велико интересовање”, напоменуо је.

Стварање локалних ланаца вредности
Јовановић је рекао да у Привредној комори желе да се баве ланцима вредности и да ту постоје два основна смера.

“Један је та диверзификација пољопривредних газдинстава, други је стварање локалних ланаца вредности. То је наш интерес, да препознамо људе који ће се повезати као пружаоци услуга, било да издају смештај, било да се баве производњом хране, било да су угоститељи, да имају ресторан, кафану, да се они сви споје у једну мрежу и да управо преференције за добијање ознаке ‘Наше место’ имају ти људи који су препознали да је креирање тих локалних ланаца вредности кључни критеријум за то”, објаснио је.

Ознака је недавно презентована јавности, а сада је у току финализација бирократских ствари које се тичу правног уређење читаве приче до краја.

“Правилник смо направили и негде на крају лета очекујемо да објавимо и први позив да се људи пријаве да добију ту ознаку”, најавио је Јовановић.

Пријава преко регионалних комора
Говорећи о томе како ће све функционисати у пракси, навео је да ће се кандидати пријављивати путем регионалних комора.

“Ми имамо 17 регионалних комора у Србији које покривају целу Србију и на локалу ће се пријавити, попунити неки упитник где ћемо проценити на ком су они нивоу већ у односу на правилник који смо усвојили и онда ћемо организовати обуку за њих која ће се дешавати на рецимо кварталном нивоу по тим регионалним коморама. Када прођу обуку, добиће сертификат да су обучени у складу са нашим стандардима, а на терену ће се радити неки аудит где ће просто видети на ком су они нивоу и на ком би они нивоу могли да буду у неко скорије време што је начин да они добију ознаку”, рекао је.

Илустрација: Кандидати ће се за ову ознаку пријављивати путем регионалних комора

Упитан ко најчешће посећује сеоска домаћинства, Јовановић каже да то јесте кључно за пружаоце услуга, да они схвате заправо коме се обраћају.

“И то је негде идеја целе ове приче нашег места, да пружаоци услуга схвате ко су њихови гости и да се негде прилагоде њима, опет чувајући ону своју специфичну способност, оно због чега су ти људи у првом месту и дошли. За сада највећи број посетилаца долази из Србије, али расте број оних који долазе из иностранства. Било је неколико озбиљних анализа што са економског факултета, што са других места, које су показале да туристи углавном остају два или нешто више дана у Србији у тим типовима смештаја, да су заинтересовани за гастротуризам, да су заинтересовани за природу, за боравак у природи, за активности које би могле да буду организоване за њихово уживање у природи и то је оно што хоћемо да људима који пружају услуге негде назначимо кроз тај систем обука”, објаснио је.

Како је додао, желе да чују и њихово искуство јер, какво год истраживање да се ради, они се са тим људима срећу сваки дан.

Извор: https://www.euronews.rs/biznis/biznis-vesti/173582/nase-mesto-kao-oznaka-kvaliteta-u-ruralnom-turizmu/vest