Како браћа Савић враћају живот старим тракторима

Док већина младих са села одлази у град, браћа Иван и Душан Савић из села Клење код Богатића остали су на свом породичном имању и нашли начин да пољопривреду и механизацију претворе у будућност. И не само своју – већ и бројних комшија, фармера и пољопривредника широм Србије.

Иван Савић, будући дипломирани инжењер пољопривредне механизације, водећи је човек радионице у којој се старим тракторима враћа сјај. „Радимо репарацију комплетних трактора, од кабина, преко хауба, до фарбања и завршне обраде. Специјализовали смо се за моделе IMT – највише 577, 539, 560, али радимо и друге“, објашњава Иван док варница скаче из апарата у његовим рукама.

Најчешће муштерије су, како каже, људи који су емоционално везани за тракторе које су возили њихови очеви и дедови. „Дотерају стару машину и кажу: ‘Не желим нову, хоћу ову као нову’. И ми то урадимо. За неке моделе правимо и премијум кабине, а сада радимо и на скраћеној варијанти за IMT 5425 – нешто што досад нико није радио.“

Све што изађе из њихове радионице је домаће производње. „Сами правимо лимарију, фарбамо, уграђујемо стакла, а ако муштерија жели, додамо и музички систем у кабини. Слушамо људе, они знају шта им треба – и трудимо се да будемо бољи и од фабрике.“

Министар у радионици браће Савић

Током обиласка газдинства у селу Клење, министар пољопривреде, шумарства и водопривреде проф. др Драган Гламочић није пропустио да завири у радионицу младих мајстора Ивана и Душана Савића. Са интересовањем је разгледао трактор у фази репарације, испробао премијум кабину и задржао се у разговору са Иваном о техничким решењима и захтевима пољопривредника.

„Овде видимо праву слику отпорности села – млади који не само да су остали, већ и уносе знање и иновацију у традицију. Оваквима треба да се дивимо и пружимо подршку“, поручио је министар. Посебно га је заинтересовао и пројекат мешаоне коју је Душан сам осмислио и изградио за припрему сточне хране.

Уместо разговора о проблемима за округлим столом, министар је тог дана о себи оставио утисак човека на терену – међу алатом, варницама, мешаоницама и новим идејама које настају баш ту, у срцу Мачве.

Док је Иван задужен за прецизност и обраду метала, његов брат Душан не заостаје по креативности. Он је осмислио и сам направио мешаону за сточну храну, прилагођену потребама њиховог газдинства. „Та мешаона нам омогућава да сами припремимо квалитетну исхрану за наше свиње и краве. То значи уштеду, али и контролу над оним што једу наше животиње“, каже поносно Синиша Савић, њихов отац.

Оно што ову причу чини још вреднијом јесте чињеница да ова два млада човека не само да нису напустила село, већ су на њему изградили нове вредности, ослоњене на знање, занат и породичну слогу. А у времену када је механизација све скупља, а резервни делови често недоступни, њихов рад постаје све траженији.

„Нема ту тајне. Рад, истрајност и љубав према селу. То је рецепт“, каже Иван, не подижући поглед са тракторске кабине коју управо завршава.

Немања Поповић