Гербери цветају у срцу Шумадије: Породица Николић доказује да лепота и вредан рад иду руку под руку

Иако се чак 90 одсто гербера у Србији увози, ова прелепа украсна биљка сасвим успешно може да се гаји на домаћем тлу. У то нас је уверила вредна породица Николић, чији пластеници на тромеђи Младеновца, Смедерева и Пожаревца већ годинама негују домаћи гербер – цвет који краси многе београдске и околне цвећаре.

Иза овог шареног, елегантног цвета стоји породична прича, дугогодишње искуство и свакодневни труд. Сађен ручно, без маказа, пажљиво негован и директно дистрибуиран цвећарама – гербер са имања Николића препознатљив је по свежини, дуговечности и лепоти цвета.

– Гербер цвета током целе године, али најинтензивније од априла до октобра. Ако се правилно негује, биљка може да траје и до три године – објашњава Саша Николић, који је производњу покренуо 2017. године.

Семе стиже из Мађарске, али све остало – од контејнерског гајења, преко пресађивања у саксије, па до бербе и транспорта – дело је вредних руку ове породице. Зима је највећи изазов, јер температура у пластеницима мора да се одржава између 12 и 14 степени. – Само за два пластеника потрошим преко 100 тона угља – каже Саша.

Њихова три пластеника годишње изнедре преко 200.000 цветова. Посао је подељен – Саша брине о производњи, син Лука (21) вози два пута недељно за Београд, а деда доставља гербере у Смедерево и Пожаревац. Све је унапред уговорено, нема пијаце, нема случајности – само домаћа квалитетна роба директно у руке купца.

Цвећари, кажу, више цене домаћи гербер – све је свежије, траје дуже и често има крупније цветове. Најтраженије боје су црвена и бела, али на имању расту и беž, розе, циклама, наранџасти и многе друге нијансе.

– Најлепше је то што смо заједно у овоме. Сви радимо, сви верујемо у оно што градимо – каже млади Лука, који планира да настави породичну традицију.

Подршку породици Николић пружило је и Министарство пољопривреде. Посебна саветница министра, Милица Јанковић, посетила је њихово имање и истакла важност оваквих примера: – Када млади остају на селу и виде будућност у земљи и производњи – тада имамо праву наду у одрживу пољопривреду.

Иако је улагање велико – од изградње пластеника, грејања, система за наводњавање, до свакодневног залагања – сваки динар је исплатив, кажу Николићи. А кад у цвећу живи љубав, лепота и породично јединство – успех не може да изостане.

Извор: novosti.rs